Aromaterapija za borbu protiv stresa: koji miris odabrati

Šta je stres i zašto je smanjenje stresa toliko važno?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše stres na sledeći način: „Stres se može definisati kao stanje zabrinutosti ili mentalne napetosti izazvano teškom situacijom. Stres je prirodan ljudski odgovor koji nas podstiče da se pozabavimo izazovima i pretnjama u našim životima. Svako doživljava stres u određenoj meri. Način na koji reagujemo na stres, međutim, čini veliku razliku u našem opštem blagostanju”. Međutim, nije svaki stres isti. Lekar Hans Selije je prvi napravio razliku između eustresa i distresa. Eustres se definiše kao pozitivan stres. Ovo nastaje kada postoji velika radost i pozitivno uzbuđenje. Ovaj oblik stresa nam daje dobar osećaj, daje energiju i inspiriše nas. Stoga ne doživljavamo eustres kao uznemirujući ili loš. Nasuprot tome, postoji negativan stres, poznat i kao distres. Ova vrsta stresa je uzrokovana preteranim pritiskom, brigama, teškoćama i anksioznošću. Ako uznemirenost potraje ili čak postane hronična, može ozbiljno ugroziti naše zdravlje. Ako se negativni stres ne smanji, on nas čini bolesnima. Ovo ima dalekosežne posledice, i to ne samo za pojedince. Prema Indeksu stresa na radnom mestu 2022, oko jedna od tri zaposlene osobe je pod stresom. Posledice stalnog stresa uključuju iscrpljenost, sindrom sagorevanja i depresiju. Rezultirajući zdravstveni troškovi i izostanak zaposlenih predstavljaju veliki teret za privredu. Prema “Job-Stress-Indek 2022”, objavljenom u saopštenju za javnost Švajcarske organizacije za promociju zdravlja (“Gesundheitsforderung Schveiz”), ekonomski potencijal od oko 6,5 milijardi CHF mogao bi se iskoristiti uz prave mere.